Kad sam tužna i kad mi loše krene, ja samo sklopim oči, zamislim da sam na plaži sa ogromnim šeširom na glavi, peskom između prstiju i providnom mrežom preko kupaćeg. A onda, kad otvorim oči, situacija odjednom dobije ružičastu notu. I tako uvek. U meni proradi million “šta ako” situacija, ali svaka od njih je pomalo detinjasta, zamišljena i sve nekako ispadne fino.

Ipak, nešto me ovih dana rade hormoni više nego inač ... Read more »